dilili smo nekoć i lipe i grube
pa smo se razišli, ka rakova dica
vrime je na nama iskušalo zube
život nas je uvik, ka figure mica
al se ipak digod uželimo lica
matere i oca, vratimo se škoju
pa se onda opet, tragom ludih ptica
zaputimo svitom... svak na bandu svoju
kućo stara kućo stara
kućo stara posrid mista
kad nas sve na svitu vara
svitlo tvoje uvik blista, kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi tvoje škure
moči vrime zibju ure
kućo lipa kućo moja, kućo stara
mirisi ditinjstva nikad se ne gube
iznova se uvik, svak doma iskrca
tragove u nama dokle vrime dube
gorimo ka žiža na lanterni srca
sputao nas život jače od kadene
svakog on upregne u svoja kolica
ma nas uvik nešto vuče i pokrene
vratimo se škoju skrušeni ka dica
kućo stara, kućo stara
kućo stara posrid mista
kad nas sve na svitu vara
svitlo tvoje uvik blista, kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi tvoje škure
moči vrime zibju ure
kućo lipa kućo moja, kućo stara
Tomislav Ivčić
pa smo se razišli, ka rakova dica
vrime je na nama iskušalo zube
život nas je uvik, ka figure mica
al se ipak digod uželimo lica
matere i oca, vratimo se škoju
pa se onda opet, tragom ludih ptica
zaputimo svitom... svak na bandu svoju
kućo stara kućo stara
kućo stara posrid mista
kad nas sve na svitu vara
svitlo tvoje uvik blista, kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi tvoje škure
moči vrime zibju ure
kućo lipa kućo moja, kućo stara
mirisi ditinjstva nikad se ne gube
iznova se uvik, svak doma iskrca
tragove u nama dokle vrime dube
gorimo ka žiža na lanterni srca
sputao nas život jače od kadene
svakog on upregne u svoja kolica
ma nas uvik nešto vuče i pokrene
vratimo se škoju skrušeni ka dica
kućo stara, kućo stara
kućo stara posrid mista
kad nas sve na svitu vara
svitlo tvoje uvik blista, kućo stara
kućo stara, kućo stara
tvoji zidi tvoje škure
moči vrime zibju ure
kućo lipa kućo moja, kućo stara
Tomislav Ivčić
